MOŽE LI LJUBAV DA PREŽIVI AKO PARTNERI PODRŽAVAJU RAZLIČITE POLITIČKE OPCIJE? Psiholog otkrio zašto ove teme razaraju najbliže odnose
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Političke podele sve češće prelaze iz javnog prostora u porodice i partnerske odnose, pa neslaganja prerastaju u lične sukobe.
- Tanja Luković poručuje da ljubav može da opstane uprkos različitim stavovima, ako se razgovara smireno, uz činjenice i bez etiketiranja.
- Željko Mašović upozorava da prebacivanje odgovornosti na politiku pojačava tenzije i slabi otpornost ljudi na sukobe.
Političke podele i različita uverenja sve češće postaju razlog za sukobe koji se iz javnog prostora prenose u porodice i partnerske odnose, a neretko ostavljaju posledice i nakon završetka izbornog procesa. Umesto da neslaganja ostanu na nivou različitih mišljenja, ona često prerastaju u lične sukobe, narušavajući komunikaciju i međusobno poverenje.
Kako sačuvati bliske odnose uprkos političkim razlikama, zašto se ljudi poistovećuju sa političkim opcijama i kako prevazići podele koje opterećuju svakodnevni život, u emisiji "Puls Srbije" govorili su Tanja Luković, trener komunikacije, i Željko Mašović, psiholog.
Političke podele tokom predizborne kampanje nisu se zadržale samo u javnom prostoru, već su se prenosile i na privatne odnose. Različiti stavovi i suprotstavljena mišljenja postali su povod za rasprave i sukobe čak i među ljudima koji dele svakodnevicu, žive zajedno i imaju slične poglede na svet. Na pitanje koliko politička neslaganja mogu da naruše partnerske odnose i da li ljubav može da opstane uprkos različitim političkim uverenjima, odgovorila je Luković.
- Apsolutno je moguće. Zato što, iako smo nekoga odabrali za partnera ili nam je neko član porodice, to ne znači da imamo potpuno iste stavove o svim društvenim temama. Generalno, ne moramo da se slažemo u svemu. Ono što je ovde možda važno nije pitanje koju političku opciju neko bira u širem političkom kontekstu, već činjenica da je politika veoma afektivna i emocionalna tema. Kada govorimo o određenim stavovima, ljudi često imaju osećaj da je napadnuta njihova ličnost - kaže ona.
"Političko neslaganje ne sme da postane lični sukob"
Luković je istakla da je za prevazilaženje političkih podela važno smiriti strasti, razgovarati uz argumente i činjenice i ne poistovećivati nečije političke stavove sa njegovom ličnošću.
- Mi se identifikujemo sa određenom političkom opcijom i, kada govorimo o njoj, trebalo bi da budemo u stanju da razgovaramo na nivou činjenica i argumenata, bez interpretacija. Međutim, kada osetimo da je naš identitet ugrožen, dolazi do burnih emocionalnih reakcija. Deeskalacija. Potrebno je da se smire strasti i da se trudimo da u raspravama, odnosno diskusijama, što više koristimo argumente i činjenice, a ne sopstvene interpretacije i način na koji nešto doživljavamo. Važno je i da odvojimo stav od čoveka. To što neko ima određeno mišljenje ili bira neku političku opciju ne znači da tu osobu treba kategorizovati ili etiketirati, niti nam govori sve o njoj, iako mi to ponekad tako tumačimo - istakla je Luković.
Kako je voditeljka istakla, čak i kada se izborni proces završi i rezultati budu poznati, posledice političkih nesuglasica mogu da ostanu prisutne u privatnim odnosima. Ukoliko partneri različite političke stavove doživljavaju kao lični napad, problem više nije samo u političkom neslaganju, već u narušenoj komunikaciji, povređenoj sujeti i međusobnom poverenju. Na pitanje da li je moguće prevazići takve podele i sačuvati odnos uprkos različitim uverenjima odgovorio je Mašović.
- Nažalost, uvek je prisutna tenzija kada sebe opterećuješ time da nešto što je izvan tebe utiče na tvoj život. Neki ljudi su tome jednostavno skloniji, dok su drugi manje osetljivi na takve uticaje. Mi se kao društvo konstantno nalazimo u nekoj vrsti predpartijskog sistema. Kada je tako, dolazi do plemenske zavađenosti i sukoba. Još nismo raščistili ko je bio za Obrenoviće, a ko za Karađorđeviće, gde su četnici, a gde partizani, Ljotić i ostale istorijske podele. Potrebno nam je vreme da sve to prevaziđemo. Druga stvar je što se intenzivno radilo na stvaranju sukoba među generacijama, pa se predstavlja kao da su jedni za jednu, a drugi za drugu stranu. To nije tačno. Ne može se uopšteno tvrditi da je jedna generacija za jednu političku opciju, a druga za neku drugu. Za takve zaključke bilo bi potrebno ozbiljno istraživanje, koje, koliko znam, nikada nije sprovedeno - objasnio je.
- Problem je u tome što, kada odgovornost za sopstveni život prebacujemo na nešto spolja, postajemo manje rezilijentni, odnosno manje otporni. A što je osoba manje otporna, vremenom postaje još podložnija sukobima. Tako nam je mnogo lakše da se svađamo oko toga da li je pobedio Žika ili Mika, nego da sednemo zajedno za sto i razgovaramo o najvećim problemima jedne porodice. To, na primer, može biti problem sa izvršiteljima, a ne vidim da se neka politička opcija ozbiljno bavi tim pitanjem. Pokušavam da kažem da ljudi treba malo da spuste tenzije. Sa svih strana su nas podizali, i sa leve, i sa desne, i iz centra, i namerno je napravljen jaz među ljudima. Dobro, sada je taj period završen, hajde da vidimo kako ćemo taj jaz da prevaziđemo - za Kurir televiziju, rekao je Mašović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs